Memorandum

Hola!

Odmah na početku poželeo bih dobrodošlicu svim drugaricama i drugovima, kao na sednici neke leve partije, na ovaj naš novi i slobodarski blog.

Epitet slobodarski blog je dobio iz razloga sto neće biti tematski odredjen, niti će na njemu postojati bilo kakvih ograničenja i limita. Dakle pisaće se o svemu i svaćemu što čini život.

Ideja da se oformi otvorena učionica Života, prvobitno je trebala biti materijalizovana od strane nekoliko entuzijasta, u obliku Hrama posvećenom čistom Životu u jednoj raw-food komuni u Pragavaju, koja je posedovala neophodne objekte i energije za ispunjenje jednog takvog plana. Ali kao i mnogo puta do sada Život nas je naučio da se ideje ne baš tako lako spuštaju u stvarnost, te je iz nekog razloga došlo do kratkog spoja medju entuzijastima i postavljanje hrama od kamena i drveta, nije se dogodilo.

Ali evo posle godinu dana od rušenja tog nikad ne sagradjenog Hrama, koristim priliku i zabadam prva slova u temelje jednog novog virtuelnog Hrama kojeg ćemo svi zajedno pokušati da sagradimo na ovoj interenet poljani.

Hram Života je bio zamišljen kao otvorena učionica u kojoj bi predavanja držali pozvani profesori Života, koji po našem mišljenju, imaju da ispričaju zanimljive priče iz sopstvenih životnih iskustava koje bi dakako donele beneficije slušaocima.

Ne, mi u Hram Života nismo planirali da zovemo kao predavače uspešne, priznate, stručnjake kao što su doktori, profesori, magistri, docenti ili bilo koji drugi primarijusi, već su u Hramu trebali gostovati predavači koji su Život kušali na neki svoj način.

Ideja je bila da u Hram dolaze predavači iz raznih sfera zivota, drugim rečima, prvi na predavanjima je trebao da se pojavi duhovni Učitelj, zatim peruanski šaman, takodje je bilo planirano da predavanje održe barmen iz Londona, DJ iz Asunciona, i jedan lekar iz Beograda. Onda smo mislili da zovemo jednog bivšeg i jednog aktuelnog prodavca narkotika, potom je planirao u goste da nam dodje izlečeni narkoman, pa smo nameravali da primimo bivšeg alkoholičara, trebala je doći devojka koja se bavila prostitucijom, trebao je predavati psiholog iz Buenos Airesa, zatim predavanje je trebao održati kapetan prekookeanskog broda, planirali smo da pozovemo i programera iz Toronta, zatim je gostovanje obećao matematičar iz Bostona, posle njega na red je dolazila profesinonalna odbojkašica, zatim bivši šampion u kik boksu, posle njega je trebao u Pargavaj doputovati veseli kuhar iz Sarajeva, onda je sledio makrobilolog iz Australije, potom je predavanje trebala održati domaćica iz Asunciona, zatim zanosna devojka iz Rio de Žaneira, potom poznati fudbalski trener, iza njega su trebale gostovati tango plesačica i jedna arhitektica, zatim je trebala govoriti žena sudija, za njom je gostovanje obećao dečak bez roditelja koji pere šoferšajbne na semaforu u Asuncionu i jedini Učitelji koji su bili obavezni da održe predavanje bili su nesalomivi automehaničar iz Subotice i besmrtni vozač komunalanog kamiona iz Beograda.

Svi gore navedeni profesori trebali su gostovati u Hramu, mada se neki od njih, na prvi pogled ne čine kao da bi imali šta pametno za reći.

Ali zaista nije tako…

Gore nevedeni Učitelji posmatraju i proživljavaju Život ili To, u čemu svi boravimo, i u šta pomno gledamo(čak i ovog trenutka ispred kompujtera), iz nekog svog ugla, i izabrani su kao predavači jer su prvenstveno veoma upečatljivi karakteri i po nekom našem mišljenju, došli su do veoma interesantnih spoznaja i znanja, ali svako na svoj originalan način. Svaki kvalitetan učitelj emituje iz sebe izvesno znanje, s’tim, sto neki učitelji pokazuju kako bi trebalo raditi odredjene stvari a drugi svojim primerom mostriraju kako radnje ne bi trebalo obavljati, ali proces učenja, hteli mi to priznati ili ne, se odvija svo vreme.

Važan detalj koji vezuje sve nabrojane Učitelje je to da se lično dobro poznajemo, da smo ranije kontaktirali ili jos uvek kontaktiramo u tzv. realnom a ne virtualnom životu,i zajedno smo se divili i svedočili Tome uživo i diretkno, u više navrata.

Elem, zidani Hram Života se urušio još kao ideja u tom nevidljivom svetu zidanom od misli, mada evo dok pišem, razmišljam da zaista ne bih ni znao kako bi zatvorili finasijsku konstrukciju oko dolaska svih Učitelja u kameni Hram u Paragvaju.

Bilo kako bilo, u ovom trenutku nam je jedino preostalo da preselimo Hram iz Paragvaja na net, i zato koristim ovu priliku drugovi i drugarice!, članovi ove naše leve partije, i zabadam ovaj memorandum kao kamen temeljac, u temelj virtuelnog Hrama Života, u kojem će gore navedeni Učitelji ipak gostovati, i pokušati da svoje misli i doživljaje pretoče u slova i brojke.

Baš iz tog razloga ovaj naš blog se predugo ali jasno naziva ocemuviljudipricate.com.

Blog će biti tojezicki, i Učitelji i čitaoci, iz drugih govornih područija imaće priliku da čitaju tekstove sa udaljenih meridijana koji će biti prevedeni od nekoliko preživelih entuzijasta. Zato molimo na strpljenju i unapred obaveštavamo čitaoce da prevedeni tekstovi možda neće biti gramatički i stilski korektni ali obećavamo da ce sadržina biti najverodstojnije moguće prenesena.